Glavne faze razvoja dinamičke ravnoteže
Deca mlađa od 4 godine moraju da nauče kako da kontrolišu svoje telo i da se kreću u bilo kom pravcu tako što će se polako gegati napred na 2 noge.
Sa 4 godine dete može da hoda, stavljajući jednu nogu ispred druge, stazom širine najmanje metar i po.
U uzrastu od 6 godina, deca mogu da hodaju postavljajući pete pa prste na gredi koja je širine njihovih stopala.
Psihomotorni razvoj
Psihomotorni razvoj dece zavisi od kombinacije genetike, motoričkih veština i mentalnih sposobnosti. Proizvod može da utiče na psihomotorni razvoj deteta, ukoliko podržava njihove motoričke veštine.
Postoji nekoliko aspekata motoričkih veština: mapiranje tela, dinamička koordinacija, ravnoteža, koordinacija ruku i očiju, fine motoričke veštine i vremensko i prostorno strukturiranje.
Šema tela
Mapa tela se odnosi na detetovu percepciju svog tela, što im omogućava da savladaju svoje pokrete i razviju samosvest. Razvija se na osnovu senzacija i radnji ("telo koje oseća, kreće") pre nego što im bude predstavljena i opisana ("telesna predstava", crtež osobe). Što se dete više kreće, to više uči da precizira svoju mapu tela i bolje se kreće.
KOORDINACIJA RUKE I OKA
Koordinacija oko-ruka uključuje radnje koje su potrebne za ciljanje delom ili celim telom: za malu decu, prateći put, zatim ciljajući prvo na velike predmete i mete rukama i nogama, pre nego što pređu na sve manje predmete i mete dok uče da kontrolišu svoje prste: sviranje klavira, navlačenje perli na žici, pisanje.
Vremenska i prostorna svest
Svest o vremenu i prostoru obuhvata sve ono što uključuje detetovu percepciju sebe u vremenu (pre/posle, ritmička aktivnost, dan/noć, godišnja doba itd.) i prostoru (ispred/iza, na/ispod, desno/levo itd.)
