Etape dinamičke ravnoteže
Deca u uzrastu do 4 godine moraju naučiti kontrolisati svoje telo i kretati se u svim pravcima na svojim nogama.
Deca u uzrastu od 4 godine mogu hodati stavljajući jednu nogu ispred druge po putu širokom bar pola metra.
U uzrastu od 6 godina deca mogu hodati stavljajući jednu nogu ispred druge po putu širokom kao jedno njihovo stopalo.
Psihomotorni razvoj
Psihomotorni razvoj dece zavisi od genetike, motoričkih i psiholoških faktora.
Proizvod može uticati na njihov psihomotorni razvoj ako se na njega cilja.
Motorički razvoj ima više važnih komponenti: šemu tela, dinamičku koordinaciju, ravnotežu, koordinaciju očiju i ruku, fine motoričke veštine i prostorno-vremensku strukturu.
Šema tela
Šema tela je predstava o tome kako dete vidi svoje telo. Daje mu kontrolu nad sopstvenim pokretima, percepciju tela i uopšteno svest o samome sebi. Gradi se oko iskustava i dejstava (telo se oseća, telo se kreće) pre nego što se predstavi i govori o njemu (telo se predstavi, test crtanja osobe). Svaki put kada se deca kreću, ona usavršavaju šemu tela i uvećavaju šanse da se bolje kreću ubuduće.
Koordinacija očiju i ruku
Koordinacija ruku i očiju uključuje dejstva koja im pomažu ciljati svim delovima tela. Mališani razvijaju ovu veštinu mapiranjem puta, nakon čega koriste ruke i noge kako bi naciljali veće predmete ili mete. Zatim se ti predmeti i mete smanjuju dok deca ne postignu odlične izolacije prstiju: sviranje klavira, spremanje kreveta, pisanje.
Prostorno-vremenska struktura
Prostorno-vremenska struktura uključuje sve što označava detetov prostor u vremenu (pre/kasnije, ritmičke aktivnosti, dan/noć, godišnje doba itd.) i prostor (ispred/nazad, iznad/ispod, levo/desno itd.).
